O nama

Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i jedina koja u vreme svetske ekonomske krize, prema zvaničnim podacima, beleži rast. O tome najbolje govori podatak da je u protekle tri godine u ovoj industriji zaposleno više od 10.000 ljudi. U Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je u odnosu na 2009. kada ih je bilo 200, ogroman napredak.

Pored stručnjaka, inženjera i ekologa, reciklažna industrija upošljava i sakupljače sekundarnih sirovina širom zemlje, koji često potiču iz marginalizovanih društvenih grupa, pruža im socijalnu zaštitu i uključuje ih u legalne tokove.

Call centar:

Radno vreme call centara je od ponedeljka do petka u periodu od 08h do 16h

call-centre

„Ukoliko imate sirovine za reciklažu pozovite naš call centar“

Najznačajnije reciklerske i sakupljačke firme nedavno su osnovale Udruženje reciklera Srbije. Cilj je da se kroz zajedničke aktivnosti zaštite interesi reciklera i sakupljača, promovišu načela zaštite životne sredine, ali i da se kroz partnerski dijalog sa Vladom Srbije nastavi razvoj reciklažne industrije.

Reciklaža u Srbiji

Procvat reciklaže u Srbiji zabeležen je posle 2009. godine i donošenja takozvanog seta zelenih zakona i uvođenja reciklaže u ekonomski održiv sistem.

Vlada Srbije je kroz politiku davanja podsticajnih sredstava ključno doprinela razvoju reciklažne industrije. Uvođenjem taksiranja proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, svi proizvođači, distributeri i uvoznici takvih proizvoda postali su obavezni da plaćaju ekološku taksu. Paralelno sa tim uvedena su i podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Krajem 2009. godine počelo je davanje podsticajnih sredstava firmama koje tretiraju otpadne gume, a godinu dana kasnije električnog i elektronskog otpada, akumulatora i ulja.

Primenom načela „zagađivač plaća“, proisteklim iz zakonodavsta Evropske unije, putem ekoloških taksi i podsticajnih sredstava obezbeđeni su uslovi za razvoj reciklažne industrije i razvoj sakupljačke infrastrukture.

Da je potencijal reciklažne industrije daleko veći od postojećeg, govori i podatak da se trenutno u Srbiji reciklira svega 15 odsto, dok se u Evropskoj uniji reciklira više od 50 odsto otpada.

Reciklaža je jedno od najvažnijih pitanja u procesu pristupanja EU i obaveza Srbije je da u potpunosti reši problem upravljanja otpadom, a time i reciklaže. Zaštita životne sredine je, pored poljoprivrede, jedna od najznačajnijih oblasti u zakonodavstvu EU i čak trećina propisa koje je trebalo uskladiti odnosili su se upravo na tu oblast. U izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu navodi se da je Srbija postigla napredak u oblasti upravljanja otpadom. Ciljevi Srbije u toj oblasti određeni su njenim opredeljenjem za članstvo u EU i rokovi za njihovo ostvarenje definisani su Strategijom upravljanja otpadom. Grupa propisa EU kojima se reguliše oblast upravljanja otpadom jedna je od najrazvijenijih u okviru grupe propisa u oblasti životne sredine. A pored sprečavanja proizvodnje otpada, oni predviđaju da se otpadni materijali ponovo koriste, recikliraju ili koriste kao izvor energije.

Strategija Srbije

Nacionalnom strategijom za aproksimaciju u oblasti životne sredine predviđa se da na kraju pristupnih pregovora neće biti ostavljen prelazni period za usklađivanje pojedinih segmenata reciklaže. Prema Strategiji za aproksimaciju Srbije u oblasti životne sredine, u procesu prilagođavanja standardima EU Srbija bi trebalo da uspostavi organizovano sakupljanje otpada za više od 90 odsto stanovništva do 2020. godine, nastavi izdavanje dozvola postrojenjima za upravljanje otpadom do 2014. godine i da dostigne ciljeve EU za ponovno korišćenje i recikliranje do 2025. godine.

recycle-11Zakonom o upravljanju otpadom propisano je da se otpad odlaže na deponiju samo ako ne postoji neko drugo rešenje za njegov tretman. To znači da se otpad pre odlaganja mora razvrstati i iz njega izdvojiti sve komponente koje imaju upotrebnu vrednost, dok se na deponiju odlaže samo otpad koji se ne može dalje koristiti. Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalažnom otpadu i podzakonska akta proistekla iz njih propisuju evropske standarde, odnosno smanjenje biorazgradljivog otpada na deponijama za 25 odsto do 2016. godine, za 50 odsto do 2019. godine i za 65 odsto do 2026. godine. Zakon takođe propisuje da ono što se naplati, mora i da se vrati u industriju reciklaže.

U vreme najveće ekonomske krize, kada su se klasične industrije našle u finansijskim problemima, reciklaža je zaživela kao grana industrije koja je doprinela razvoju opština u kojima posluje, a u velikoj meri je orjentisana ka izvozu sirovina.

Pored toga, reciklaža utiče na poboljšanje kvaliteta života i zdravlja stanovništva, a značajna i zbog očuvanja resursa, uštede energije i smanjenja zagađenja.