Udruženje reciklera osnovano je u martu ove godine od strane vodećih reciklerskih firmi sa ciljem da se promovišu načela zdrave životne sredine i održivog razvoja, zaštite interesi reciklera, ali i da se uspostavi kvalitetan dijalog sa nadležnim državim organima. Svi oni koji dele ove vrednosti i žele da doprinesu razvoju reciklažne industrije dobrodošli su u Udruženje. Po rečima Ane Petrović Vukićević, predsednice Udruženja reciklera Srbije, ne smemo zaboraviti da je, i pored problema sa kojima se susreće, reciklaža jedina industrijska grana koja beleži konstantni privredni rast i u kojoj je u prethodne tri godine posao našlo preko deset hiljada ljudi.

Koje su teškoće s kojima se vi danas susrećete?

– Osnovni problem je zakasnela isplata podsticajnih sredstva firmama koje se bave reciklažom. Isplata tih sredstava je zakonska obaveza države, jer se ona već sakupljaju kroz ekološke takse. Većina reciklera ušla je u posao 2009. godine kada je i usvojeno zakonodavstvo koje reguliše taj sektor, sa planovima projektovanim na više godina, kreditima, novim pogonima i velikim brojem zaposlenih. Jednogodišnja pauza u isplaćivanju podsticajnih sredstava ostavila je velike posledice na likvidnost reciklerskih firmi. Međutim, prema najnovijim informacijama koje stižu iz Vlade podsticaji bi ubuduće trebalo da budu redovno isplaćivani, što nam uliva nadu da će razvoj reciklažne industrije biti nastavljen istim tempom.

Podrška Ministarsva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je najavljena gde kažu da je dogovoren način isplate sredstava reciklažnoj industriji, a pominje se da će deo biti isplaćen iz budžeta a drugi u obveznicama. Da li znate kada i šta to za vas znači?

– Nakon dugih razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije odlučeno je da novac koji država duguje reciklerskim firmama bude isplaćen kroz dugoročne hartije od vrednosti. Radi se o iznosu blizu 1,5 milijardi dinara. Ova sredstva predstavljaju spas za reciklažnu industriju, budući da se nakon jednogodišnje pauze u isplaćivanju, veliki broj reciklerskih firmi nalazi na ivici egzistencije. Možete li zamisliti kakve bi u slučaju propasti reciklaže posledice bile po stanje životne sredine, ali i zdravlje ljudi? Takođe, pozdravljamo najnoviju inicijativu resornog Ministarstva da se obnovi rad Fonda za zaštitu životne sredine. Takva institucija postoji u svim zemljama EU. Važno je da Fond, odnosno buduća institucija, zadrži postojeći sistem plaćanja nadoknada za tretman opasnih odnosno posebnih tokova otpada. Samo predvidivim i redovnim plaćanjem svojih obaveza država može da obezbedi stabilan rast reciklažne industrije što je uz zaštitu životne sredine i socijlanu zaštitu uslov održivog razvoja nacije. Udruženje reciklera Srbije je spremno da o svemu partnerski razgovara sa predstavnicima Vlade.

Kakva je budućnost reciklažne industrije kod nas?

– O budućnosti reciklažne industrije dovoljno govori i podatak da je u prethodne tri godine broj firmi uključenih u ceo sistem, a koje se bave prikupljanjem, transportom otpada i samom reciklažom, porastao sa 200 na 2.200. Broj zaposlenih premašio je 10.000. To je ogroman rast i možete li da zamislite koliki bi on bio u naredne tri godine, ukoliko nastavimo istim tempom? Da je potencijal reciklažne industrije daleko veći od postojećeg, govori i podatak da se trenutno u Srbiji reciklira svega 15%, dok se u Evropskoj uniji reciklira više od 50% otpada.

Zakonom o upravljanju otpadom propisano je da se otpad odlaže na deponiju samo ako ne postoji neko drugo rešenje za njegov tretman. To znači da se otpad pre odlaganja mora razvrstati i iz njega izdvojiti sve komponente koje imaju upotrebnu vrednost, dok se na deponiju odlaže samo otpad koji se ne može dalje koristiti. Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalažnom otpadu i podzakonska akta proistekla iz njih propisuju evropske standarde, odnosno smanjenje biorazgradivog otpada na deponijama za 25 odsto do 2016. godine, za 50 odsto do 2019. godine i za 65% do 2026. godine. Zakon takođe propisuje da ono što se naplati, mora i da se vrati u industriju reciklaže.

Izvor: ekapija.com

Written by sineza.rs