otpad-kao-bogatstvoKad im je početkom devedesetih utihnuo ugostiteljski posao kojim su se bavili, porodica Musić iz Aranđelovca morala je da pronađe drugi izvor prihoda. Posla je, i to bukvalno, bilo na sve strane. Niko u to vreme nije prepoznavao vrednost otpada kaže Žarko Musić, vlasnik porodične birme BiZ metali, koja se bavi sakupljanjem metalnog otpada i njegovom pripremom za dalju reciklažu.


On je treća generacija koja se bavi tim poslom.

“Trenutno ta vrsta otpada mora da se juri, da se traži…da se dalje distribuira centrima za reciklažu”, navodi on.

Musići robu prikupljaju od pojedinaca koji se bave sakupljanjem otpada, ali i od kompanija koje rashoduju stare uređaje ili mašine. Prikupljeni materijal dalje šalje u reciklažni centar.

Porodica od tog posla živi već 20 godina, i to vrlo lepo. Ali ne samo oni – od prikupljanja otpada mogu pristojno da žive i oni koji su „prva ruka“, odnosno neposredni sakupljači. Robu prodaju na kilo, novac dobijaju na ruke, a mogu da zarade i gotovo 500 evra mesečno.

U svom centru BIZ Metali prikupljaju i elektronski otpad, kao i automobilske gume.

Iako i on priznaje da je u pitanju težak posao, Musić kaže da je i za preporuku.

“Za malog sakupljača je takođe profitabilno. Oni sakupljaju otpad po ulicama, deponijama i donose u ovakav centar, dobijaju novac na licu mesta …za svako lice se plaća porez”, kaže on.

Ipak, i pored ovakvih primera, reciklažna industrija u Srbiji još nije dovoljno razvijena, posebno ako se poredi sa drugim državama u regionu. Zastoj prave nedovoljno razvijen sistem sakupljanja sekundarnih sirovina, ali i još nedovoljna svest da otpad nije samo za bacanje.

Izvor: Novimagazin.rs

Written by sineza.rs