Ovogodišnji, 13. po redu Međunarodni sajam životne sredine – Ecofair, održan od 12. do 14. oktobra na Beogradskom sajmu rekorder je u broju održanih stručnih konfrerencijskih događaja u okviru pratećeg programa.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine otvorilo je konferencijski program predstavljanjem novog Pravilnika o eko znaku, a Privredna komora Srbije organizovala je višesatnu panel diskusiju Cirkularna ekonomija kao šansa za reciklažnu industriju u okviru koje su prezenteri bili i Piter Hodoček, ekspert FEAD-a, Evropske federacije za upravljanje otpadom i usluge u životnoj sredini, kao i Klaus Šmit, iz nemačke agencije GIZ. Učesnici panela dali su svoje viđenje značaja i mogućnosti koje nudi koncept cirkularne ekonomije za uspostavljanje održivog razvoja. Cirkularna ili kružna ekonomija je više od odgovornog upravljanja otpadom i reciklaže. Ona radiklano menja linearne proizvodne procese i suprostavlja se osnovnom modelu potrošačkog društva „ iskoristi i baci“.

Koncept cirkularne ekonomije je i socijalno inkluzivan, to pokazuje i istraživanje na temu položaja neformalnih sakupljača otpada koje sprovodi nemački GIZ u okviru Impact projekta, a koje su predstavili eksperti angažovani na realizaciji projekta drugog dana sajma. Dr Goran Vujić, profesor na Departmanu zaštite životne sredine, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, rekao je da dosadašnji rezultati istraživanja sprovedenog na više lokacija u Srbiji pokazuju da je većina neformalnih sakupljača angažovana u sakupljanju više različitih reciklabilnih materijala, a da PET boce i stari papir dominiraju kod sakupljača koji uzimaju sirovinu iz komunalnih kontejnera.

Veliko interesovanje posetilaca izazvala je debata u organizaciji Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada – Recikleri vs Država – Da li radimo zajedno? Moderatori debate su bili Mirko Popović iz Beogradske otvorene škole – BOŠ i Valentina Đureta, Balkanski fond za političku izuzetnost, a tim reciklera činili su Mihail Mateski, generalni direktor Greentecha,  Sandra Ziherl ispred Fabrike kartona Umka i Fabrike hartije Beograd i Kristina Cvejanov, predsednica SARAO. Tim države predvodio je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra, Branislav Blažić, narodni poslanik, a Dragan Jeremić , zamenik gradonačelnika grada Valjeva, bio je pojačanje iz lokalne samouprave. Specijalan gost debate bila je Prof Dr Mirjana Ivanović – Drenovak, članica Pregovaračkog tima za Poglavlje 27. Dr Mirjana Drenovak je najavila da se otvaranje pregovora o Poglavlju 27 očekuje sledeće godine, a da će pregovarački tim u narednom periodu u okviru pripreme za pregovore intenzivirati saradnju sa Privrednom komorom, udruženjima reciklera i civilnim sektorom. Branislav Blažić, predsednik Odbora za životnu sredinu u Skupštini Srbije, je istakao da je izuzetno važno uspostaviti dijalog sva tri sektora i najavio da će u narednom periodu u okviru Odbora za životnu sredinu u Skupštini Srbije organizovati javna slušanja, kroz koja bi se analizirale mogućnosti unapređenja regulatornog okvira za oblast životne sredine i upravljanja otpadom. Mirko Popović je u zaključku debate najavio formiranje Nacionalne konferencije o upravljanju otpadom, koja će okupiti sve relevantne učesnike u ovoj oblasti i obezbediti u saradnji sa Privrednom komorom Srbije stalni angažman predstavnika sva tri sektora na pripremi novih zakonskih rešenja, kao i predloga rešenja za bolju implementaciju postojećeg okvira, a sve u cilju unapređenja sistema upravljanja otpadom u Srbiji.

Trećeg dana EcoFaira Udruženje reciklera Srbije i Ana Petrović- Vukićević u ulozi moderatora rorganizovala je debatu na temu eko takse, na kojoj su pored predstavnika sva tri udruženja industrije otpada i reciklera učestvovali i Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra i Nebojša Redžič ispred Agencije za životnu sredinu. Predstavnici reciklera osvrnuli su se na problem nedovoljne naplate eko takse, nenamenskog trošenja novca od naplaćene eko takse, kao i nedostatka kontrole naplate koja za posledicu ima drastične gubitke u budžetu Republike Srbije. Nebojša Redžić je izjavio da su poslate prve krivične prijave preduzećima koje nepoštuju zakonsku obavezu plaćanja eko takse, a čule su se žalbe učesnika iz publike. Dragan Dilparić ispred kompanije Gorenje, izjavio je da je ovaj proizvođač električnih aparata prošle godine platio čak 3 miliona eura na ime eko takse, dok istovremeno značajan broj uvoznika i proizvođača EE opreme izbegava svoju zakonsku obavezu, čime postaju nelojalna konkurencija odgovornim preduzećima.

Sandra Kamberović, sekretar udruženja Hrabri čistač je u okviru bloka industrije otpada i reciklera, predstavila je doprinos industrije u uspostavljanju sistema upravljanja otpadom i primere dobre prakse saradnje domaće idustrije otpada u sanaciji istorijskog zagađenja. Uspešna sanacija industrijskog i opasnog otpada, poput one u preduzeću Prve Iskre Barič omogućava dolazak novih investitora, razvoj brownfield investicija i otvaranja novih radnih mesta. Rešavanje problema istorijskog zagađenja iz tog razloga nema samo ekološki, već i ekonomski i socijalni benefit.

Written by sineza.rs