BEOGRAD – Ekološku taksu, od kako je uvedena 2011. godine, redovno plaća tek svaki peti obveznik, zbog čega je budžet Srbije oštećen za 80 miliona evra, pokazuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

NALED zato tvrdi da, zbog loše kontrole naplate, uvođenje ekološke naknade za tretman proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, do sada nije opravdalo svrhu.

Među proizvodima na koje se odnosi eko naknada nalaze se električni aparati, gume za motorna vozila, baterije, ulja i proizvodi koji sadrže azbest, a obveznici plaćanja su uvoznici ili proizvođači.
Ekološku naknadu proizvođači i uvoznici su uračunali u cene tako da svi koji ne plaćaju naknadu predstavljaju nelojalnu konkurenciju nama koji to radimo. To je loša poruka potencijalnim investitorima i potrebno je da inspekcijski organi obezbede bolju kontrolu i jednake uslove poslovanja za sve“, izjavila je Jasmina Vignjevic iz Telenora u najnovijem Medijskom biltenu NALED-a.

Privreda postavlja i pitanje visine naknade, a poseban problem imaju operatori mobilne telefonije koji ovu naknadu vide kao parafiskalni namet i značajno opterećenje za poslovanje, navodi ova organizacija.
Naknade ovog tipa postoje u mnogim zemljama, ali su iznosi višestruko niži i zato bi visinu naknade u Srbiji trebalo smanjiti. Operatori svu opremu nakon upotrebe recikliraju u skladu sa najvišim standardima i bio bi dobar pristup ukoliko bi se obezbedio dodatni popust u slučaju da uvoznik upotrebljenu opremu preda dalje na reciklažu“, izjavila je u istom biltenu Vera NikolićDimić iz Vip mobajla.

Inicijativu za rešavanje pitanja ekološke naknade NALED je predstavio Ekonomskom kokusu Narodne skupštine. Poslanici vladajuće koalicije i opozicije, okupljeni u Kokusu, prihvatili su ideju da se radi na izmeni Zakona o upravljanju otpadom kako bi bili rešeni ovi problemi.

Država da uvede svima fiskalne kase

Srbija će, prema zvaničnim najavama, do kraja godine dobiti novi zakon o fiskalnim kasama koji će obavezati i pojedine delatnosti koje su sada izuzete, da izdaju fiskalne račune, a to bi, prema NALED – u, trebalo da prati i uvođenje onlajn fiskalnih kasa.

Uvođenjem novog zakona očekuje se da fiskalne kase postanu obavezne pre svega za uslužne delatnosti, kao što su pekarifrizerimehaničarifast fudovizubari, gde je trenutno izdavanje fiskanih računa opciono, navodi NALED.

Ova organizacija je objavila da podržava što širu fiskalizaciju na većinu uslužnih delatnosti koje ne izdaju fiskalne račune, a najčešće nemaju nikakav dokaz o transakciji što otvara veliki prostor za sivu ekonomiju.

Svaki promet robom i uslugama koji prođe kroz fiskalnu kasu je sigurno zabeležen, dodaju, te u tom slučaju privrednik prakticno ne može da izbegne plaćanje poreza. Sa običnim računima to nije slučaj, a dodatno komplikuje što zbog složenih propisa i velikog broja izuzetaka, građani ne znaju kome da traže fiskalni račun.
Najjednostavnije rešenje bilo bi da većina keš transakcija bude praćena fiskalnim računom i to će, uz uvođenje onlajn fiskalnih kasa, biti predloženo kao jedna od ključnih mera u nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije, na kojem rade Vladino koordinaciono telo i Stručna grupa koju predvodi NALED“, kaže izvršna direktorka ove organizacije, Violeta Jovanović.

Međutim, problem je, ističe NALED, što država odlaže uvođenje onlajn fiskalnih kasa, iako je prethodni direktor Poreske uprave Ivan Simič najavljivao prelazak na novi sistem tokom 2014.

Preliminarne procene, kako navode, pokazuju da bi za privrednike prelazak na onlajn sistem značio uštede, jer je reč o softveru koji može da se nabavi i besplatno, ne bi morali da štampaju dva primerka računa i bila bi potrebna samo internet veza sa Poreskom upravom.
Poreskom inspektoru bi onlajn sistem olakšao kontrolu, jer može da stane ispred radnje, prati ulazak i izlazak kupaca i na laptopu pogleda da li su njihove kupovine otkucane na kasi. Čak i kod većih prodavnica, u realnom vremenu mogu da se vide sve transakcije zabeležene u Poreskoj upravi i na osnovu provere novca u kasi zaključi da li je celokupan promet evidentiran“, objašnjavaju iz ove organizacije.

NALED predlaže da predstavnici privrede i poreznici analiziraju potencijalne efekte kako bi se ubrzalo donošenje odluke o prelasku na novi sistem evidencije.

Najsvežija iskustva sa fiskalizacijom u regionu ima Hrvatska. Od kada je krenula primena novog Zakona o fiskalizaciji u prometu gotovinom početkom 2013, u toj zemlji je registrovani dnevni promet u ugostiteljstvu povećan čak 82 odsto, a u trgovini 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvor: Tanjug

Written by sineza.rs