industrijski-otpadU Srbiji se godišnje proizvede 8,2 miliona tona industrijskog otpada, od čega je neopasnog 7,9 miliona tona, a ostalo čini opasan otpad, ocenjeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Na drugoj javnoj debati o upravljanju otpadom u Srbiji, koju Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) organizuje u saradnji s PKS, rečeno je da je neodgovarajuće postupanje otpadom jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kazao je da se mali deo industrijskog otpada preradjuje, svega 19 odsto, od čega se samo jedan odsto koristi za proizvodnju energije.

Prema njegovim rečima, najveći udeo industrijskog otpada čini leteći pepeo – 67 odsto, ali i šljaka, prašina iz kotlova i otpad iz prehrambene industrije.

Radović je dodao da 81 odsto industrijskog otpada, odnosno 6,5 miliona tona, ostaje na mestima gde je i proizveden.

Kako je rečeno na konferenciji, u Srbiji postoji i oko milion tona “istorijskog” otpada.

Sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda Goran Trivan rekao je da će, u skladu s regulativom Evropske unije, do 2020. godine biti zabranjen izvoz opasnog otpada, tako da će svaka zemlja taj problem morati da rešava u okviru svojih granica.

Trivan je ocenio da do 2020. nema previše vremena i da se do sada napredovalo sporo.

“Da bismo uradili to kako treba potrebno je stvoriti administrativne uslove, a to znači da organizacija ovih poslova u Vladi mora biti potpuno adekvatna onom što je obim i delokrug poslova koji se tiču životne sredine, ministarstvo koje se bavi ovim pitanjima mora biti zaokružena celina, što danas nije slučaj”, kazao je on.

Trivan je predložio da se zakoni u toj oblasti moraju češće menjati, na godinu ili dve, kako bi prilagodjavanje standardima EU išlo postepeno, “korak po korak, jer je nemoguće napraviti deset koraka u jednom pravcu odjednom”.

Savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović kazao je da se ne može “prizivati” industrijalizacija, a da s druge strane ne razmišlja o odlaganju otpada koji će razvoj industrije da donese.

“Ne možemo dozvoliti da zato što nemamo odgovarajuću regulativu, nešto što može da bude resurs, mora da bude trošak kompanije”, rekao je on.

Mitrović je ocenio da je upravljanje otpadom jedan od načina na koji se može investirati u zelenu industriju, dodajući da ako se taj problem ne reši može doći do skraćenja životnog veka i većih troškova u oblasti zdravstva.

CEDEF i PKS, pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva gradjevinarstva i urbanizma, do 5. juna će organizovati još četiri javne debate, kako bi se došlo do rešenja u upravljanju otpadom u Srbiji.

Kako je rečeno, posle ciklusa od šest javnih debati, biće objavljen vodič “Preporuke za zelenu Srbiju”.

Izvor : Zelenasrbija.rs/Beta

Written by sineza.rs