zorana-mihajlovicNa početku mandata, zatekli smo svega 37 aktivnih hidroelektrana i veliko kašnjenje u donošenju podzakonskih akata. Za godinu dana, donet je Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije – OIE, izmenjen Zakon o energetici i usvojene su četiri uredbe kojima je u potpunosti zaokružen regulatorni okvir za ulaganje. To nam omogućava da više ne o govorimo samo o potencijalu obnovljivih izvora, što je dosad uglavnom bio slučaj, već i o realnim investicijama, što potvrđuje i 212 memoranduma potpisanih sa potencijalnim investitorima i opštinama o izgradnji malih hidroelektrana u Srbiji“, ističe Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine u intervjuu za specijalno izdanje ’Zelena energija’ magazina BIZLife, odgovarajući na pitanje kada mogu da se očekuju prvi zeleni kilovati, a da su proizvedeni u Srbiji?

„Druga važna činjenica koju moramo imati u vidu jeste da je zelena energija znatno skuplja od energije koju dobijamo iz fosilnih goriva. Zato je neophodno uspostaviti balans između mogućnosti subvencionisanja zelene energije u određenom periodu, obaveze podizanja količine ovako proizvedene energije i cene te energije, odnosno da paralelno sa investicijama radimo na tome da ova energije jednog dana bude cenovno konkurentna energiji iz fosilnih goriva.

Kada govorimo o zelenoj energiji, na prvom mestu trebalo bi da govorimo o širenju kulture očuvanja čovekove okoline i znanja o načinima kako je to moguće učiniti u domaćinstvu, preduzećima, lokalnim samoupravama i državi u celini.

Nedavno sam videla prilog sa jednog salaša kojim upravlja mladi bračni par, kojem EPS nije priključio struju. Oni su sami postavili energetski sistem koji prikuplja energiju sunca i vetra i kojim konstantno dobijaju energiju, bez dodatnih troškova. Sada raspolažu viškom energije. Novoformirano preduzeće EPS Snabdevanje otkupljivaće tako proizvedenu struju, ili po povlašćenim ili po cenama po kojima je EPS nabavlja. Menjaju se prilike u Srbiji, i zato će ovih projekata biti sve više. Trebalo bi da se pronađe efikasnija računica u pogledu cene utrošene energije i da se svaka količina koja je višak i iskoristi.

Kada je reč o energiji vode, tu smo u mnogo boljoj poziciji, ali postoji i veliki prostor da razvijamo ovu oblast. Prema Nacionalnom akcionom planu, 40 odsto projektovanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine činiće upravo hidroelektrane.“

Koji je plan da do 2020. godine Srbija dobije 500 megavata iz novih izvora energije?

“Nacionalnim ackionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da Srbija do 2020. godine dobije 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Ostvarivanje tog cilja trebalo bi da donese Srbiji oko dve milijarde evra investicija u narednih sedam godina. U novim kapacitetima najveće učešće imaće vetroelektrane, ukupno 500 megavata, 230 megavata planirano je za velike hidroelektrane, 188 megavata za mini-hidroelektrane, 100 megavata za postrojenja koja koriste biomasu i 54 megavata za kapacitete koji koriste druge obnovljive izvore energije – solarnu energiju, biogas, deponijski gas, otpad i geotermalnu energiju.

Za ostvarenje ovakvog plana neophodna je međuresorska aktivnost, a to znači da je iskorišćenje potencijala obnovljivh izvora prioritet ne samo energetske politike i Ministarstva već cele Vlade Srbije. Zašto da i duž naših auto puteva kao kod naših suseda nema vetrenjača, zašto da svako ko može ne iskoristi reke i rečice i ne napravi MHE, zašto da toplane u Srbiji ne koriste biomasu umesto mazuta, uglja?”

Često najavljujete kako će se Ministarstvo okrenuti ’zelenoj ekonomiji’. Dokle se s tim stiglo?

“Kad govorimo o okretanju zelenoj ekonomiji, moramo voditi računa o ceni i isplativosti takvog modela, šta time dobijamo, a šta gubimo. Već sam govorila o tome da moramo menjati radikalno kulturu i sve čime se bavimo stavljati uvek i u kontekst ekološke zaštite. U svaku investiciju moraju se ugraditi standardi ekološke zaštite i za zaposlene i za okolinu, uz korišćenje mašina i procesa koji će doneti najveće uštede u potrošnji energije. Kad god je to moguće, trebalo bi praviti i zaokružene celine. Navešću vam kao primer upotrebu biomase, slame i otpada iz šuma. Zadatak nas u Ministarstvu jeste da stanemo iza takvog projekta, jer je on multidisciplinaran i donosi višestruke koristi.

Plan je da se stimulišu gradovi da prelaze na grejanje energijom dobijenom iz slame ili otpada iz šuma, ali i da se zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede nađe način da se stimulišu proizvođači žitarica da prikupljaju i baliraju slamu i da je prodaju firmama koje će proizvoditi pelet, a koji će se potom koristiti u toplanama. Na taj način otvorićemo prostor i za izradu kotlova za proizvodnju energije iz peleta.

Što se tiče sirovine, u Vojvodini imamo dovoljno slame, a u centralnoj i južnoj Srbiji dovoljno šumskog otpada. Ekvivalent energiji iz 2,5 tone slame je jedna tona nafte, a mi imamo mogućnosti za proizvodnju najmanje 1,5 miliona tona peleta.

Veoma je lako izračunati sve koristi koje bi odatle proizašle. To je, najpre, otvaranje novih radnih mesta u delu sakupljanja slame i šumskog otpada, zatim u sektoru tržišta ovom sirovinom, proizvodnje peleta i proizvodnje kotlova.

Drugo, eliminiše se paljenje slame ili truljenje kod kojeg se ispušta metan, a smanjuje se i mogućnost šumskih požara, jer bi se šume krčile od trulih stabala i ostataka drveća.

Verujem da bi ovaj model oživeo i neku kompaniju koja bi mogla da proizvodi kotlove od domaće tehnologije. Konačno, građani bi dobili jeftinije grejanje i čistiji vazduh, jer bismo izbegli zagađenje čovekove okoline koje nastaje sagorevanjem mazuta. Primer da takav model funkcioniše je toplana u Sremskoj Mitrovici, u kojoj su Panonske elektrane u saradnji sa kompanijom Victoriaoil napravili konstrukciju koja podržava sve navedene ciljeve, a cena energije u narednih deset godina za tu toplanu biće 21 odsto niža.

Sličan projekat je i sagorevanje komunalnog otpada. Planiramo da podstičemo farme da koriste energiju iz stajskog đubriva, jer se pored energije, na kraju za đubrenje može koristiti kompost koji preostane nakon ovog procesa, što je idealno za PKB i slične kombinate. Rezultat je ekološka, energetska i ekonomska održivost.

Ovakvi projekti predstavljaju prioritet, pored standardnog razvoja u oblasti energije sunca i vetra. Naravno, uz sve to moramo racionalno koristiti energiju, na primer, grejanjem velikih plastenika parom iz termoelektrana, kao i naselja, i slično. Smisao takvih rešenja je da iskoristimo što više ono što imamo, a da ne moramo da plaćamo veće tarife i da to budu projekti koji su ekološki prihvatljivi i ekonomski isplativi.”

Po vašem mišljenju, zašto je propao projekat Solarni park?

“Za trenutno stanje tog projekta svakako nije odgovorna država, koja je izvršila sve svoje obaveze prema Securum Equity Partners. Za izgradnju solarnog parka toj kompaniji je ponuđena čak deset puta veća površina od traženih 3.000 hektara, ali su italijanski partneri odabrali površinu manju od 200 hektara, za koju su rekli da im jedino odgovara. Naša strana je predložila da na toj površini izgrade solarne panele snage 100 megavata, što bi, takođe, bio značajan energetski kapacitet za Srbiju. Međutim, ni ta investicija nije počela da se realizuje, što pokazuje da investitor nije imao ozbiljnu nameru da gradi solarni park. Po našem mišljenju, u okviru 30.000 hektara ponuđenog zemljišta bilo je sasvim dovoljno zemljišta za razvoj celokupnog projekta, jer je investitoru ponuđeno zemljište najveće insolacije, gde je postojala mogućnost pristupa prenosnoj mreži.

Podsetila bih vas da je odluku o potpisivanju ovog sporazuma sa One Giga Solar Park incubator i Securum Equity Partners donela Vlada Srbije, na predlog Ministarstva finansija i privrede. Ministarstvo energetike je zajedno sa Elektroprivredom Srbije i Elektromrežom Srbije bilo uključeno u pripremu ovog sporazuma i u tom procesu smo izneli niz primedbi. Ipak, na insistiranje Ministarstva finansija i privrede, koje je prvi potpisnik sporazuma, prihvatili smo da treba dati šansu investitoru, jer je dogovor bio da će investicija biti realizovana u jednoj od nedovoljno razvijenih opština u Srbiji.

Na osnovu saznanja dobijenih proverama koje je izvršio Antikorupcijski tim Ministarstva i dosadašnjeg ponašanja investitora, naše ministarstvo je još ranije predložilo Ministarstvu finansija i privrede da podnese predlog za rešenje nastale situacije sa talijanskim partnerom, u cilju zaštite interesa Srbije u realizaciji Krovnog sporazuma. Mislim da buduće Ministarstvo privrede mora ozbiljnije da provera potencijalne investitore, da nam se ovakve stvari ne bi više dešavale.”

Koliko slučaj sa Securum Equity Partners može da odvrati investitore od ulaganja u Srbiji u oblast solarne energije?

“Ne mislim da će krajnji ishod tog projekta na bilo koji način uticati na interesovanje investitora. Važnije od toga je da Srbija konačno ima zaokružen regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije. O pozitivnim reakcijama investitora dovoljno govori blizu 1.500 prijava na prvi javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored toga što smo postupak prijavljivanja učinili transparentnim, za investitore smo još u februaru pripremili vodiče, odnosno, uputstva koja su usklađena sa novim uredbama i pokrivaju sve vidove obnovljivih izvora: hidropotencijal, biomasu, vetar, geotermalnu energiju i solarne panele. U narednom periodu ćemo nastaviti rad na poboljšanju ambijenta za ulaganje kroz racionalizaciju postupka izdavanja dozvola.

Srbiji su potrebne investicije, jer su one uslov povećanja privredne aktivnosti i rasta zaposlenosti, ali kao što investitori traže kvalitetan ambijent za sebe kada ulažu, tako i Srbija mora da povede više računa o kvalitetu investitora.”

Sa koliko je investitora do sada potpisan ugovor o gradnji malih HE, vetroparkova, eksploataciji uljnih škriljaca?

“Na osnovu uredbi iz 2009. i 2013, u sektoru obnovljivih izvora energije izdato je više od 300 energetskih dozvola, saglasnosti i rešenja o statusu povlašćenog proizvođača. Najveći broj tih dokumenata odnosi se na male hidroelektrane, gde imamo 168 izdatih saglasnosti za izgradnju objekata snage do jednog megavata, a još oko 50 predmeta je u postupku. Takođe, za male hidroelektrane je izdato 66 energetskih dozvola i 25 rešenja o sticanju statusa povlašćenog proizvođača.

O značaju koji Ministarstvo i Vlada pridaju oblasti obnovljivih izvora govori podatak da je dve trećine svih dokumenata izdato od jula 2012. godine. Ukupno, u celoj Srbiji je trenutno u toku realizacija oko 100 investicija u energetske objekte koji koriste obnovljive izvore energije, odnosno govorimo o vrednosti investicija blizu jedne milijarde evra.

Kad je reč o vetroparkovima, u toku je realizacija nekoliko projekata. Jedan objekat manjeg kapaciteta je već izgrađen, za šest vetroparkova je obezbeđen privremeni status, a 11 njih imaju važeću energetsku dozvolu.

Naravno da svako može da pomisli i da se pita kako onda nema više izgrađenih MHE, ili vetroparkova. Verujem da će biti sve mnogo brže pošto smo u aprilu završili u potpunosti zakonodavni okvir. Prepreke su bile nemanje akata i preduge birokratske procedure.

U kojoj meri će ti potpisani ugovori uticati na energetsku bezbednost zemlje?

“Ne smemo se zanositi da se samo razvojem obnovljivih izvora može obezbediti energetska bezbednost zemlje. Raznovrsni izvori energije mogu doprineti tom cilju, ali je realnost takva da će, ne samo u Srbiji, već i u većini zemalja sveta, još dugo dominirati tradicionalni izvori energije. Obnovljivi izvori energije obezbeđuju Srbiji pojavu nezavisnih proizvođača električne i toplotne energije, samim tim utiču ne samo na energetsku bezbednost već i na konkurentnost privrede, ali i drugačije ponašanje EPS-a, koji mora da se okrene potrošačima.

Written by sineza.rs