Sijalice i baterije su opasan otpad što znači da ne bi trebalo da ih bacamo u kontejner sa komunalnim otpadom. Međutim, problem je to što organizovano sakupljanje baterija i sijalica ne postoji u Srbiji pa građani ne znaju šta da rade sa njima kad stignu za zamenu, tako da najčešče završe u kanti za smeće.

Sa ciljem da se unapredi sistem upravljanja ovim vrstama otpada pokrenut je projekat „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica u Republici Srbiji“ koji realizuju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju-GIZ i kompanije Božić i sinovi i E-reciklaža, u partnerstvu sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED)  i Udruženjem reciklera Srbije.

Prema propisima, lokalne samouprave su zadužene za prikupljanje sijalica i baterija od stanovništva u posebnim kontejnerima. Takođe, treba da ih preuzimaju i trgovci ovim proizvodima i da ih predaju sakupljaču ili licu koje vrši skladištenje i tretman. U praksi ovo nije zaživelo već se baterije i sijalice mešaju sa ostalim otpadom iz domaćinstva.

Finansiranje izvoza baterija

Sakupljačka mreža nije razvijena jer država ne daje podsticajna sredstva za izvoz baterija, a izvoz košta. To znači da onaj ko sakupi baterije treba da misli kako će da finansira izvoz u EU.

– Baterije dobijamo sakupljanjem od fizičkih lica, od pravnih lica i sakupljača. Veliki broj baterija se generiše iz samog procesa tretmana odnosno kada u reciklažni centar stignu mali kućni aparati, igračke i sl. S obzirom na to da u Srbiji nema postrojenja za tretman baterije izvozimo ih na konačno zbrinjavanje u Nemačku. Kada je u pitanju sakupljanje baterija iz domaćinstava postavlja se pitanje ko će to da plati? Ne postoji sakupljačka mreža, ne postoji model finansiranja odnosno podsticajna sredstva – rekla je Marija Pivnevi iz kompanije E-reciklaža, na panelu u oviru Mikser festivala na kome je projekat predstavljen.

Pivnevi je ukazala da potrebno da se pronađe model finansiranja za baterije koje se prikupljaju od građana, a da je E-reciklaža spremna da proširi sakupljačku mrežu odnosno postavi kontejnere za građane, da radi na edukaciji i podizanju svesti o EE otpadu.

Ekološka taksa za baterije je uračunata u cenu proizvoda i plaćaju je građani prilikom kupovine. Taj novac odlazi direktno u republički budžet, ali se ne troši namenski tj. ne koristi se za zbrinjavanje ovih proizvoda kad postanu otpad.

Kapacitet za reciklažu 25 miliona sijalica godišnje

Kada je reč o sijalicama, malo je drugačija situacija – za ovu vrstu otpada postoji reciklaža u Srbiji, ali ne postoji sistem sakupljanja. Osim građana, generatori otpadnih sijalica su kompanije i institucije koje imaju veliki broj svetlosnih izvora u svojim objektima.

-Za jedan sat možemo da recikliramo 10.000 sijalica što je na godišnjem nivou oko 25 miliona sijalica. Statistika kaže da se generiše po stanovniku 1-2 sijalice, tako da su mogućnosti za tretman sijalica daleko veće. U okruženju nema ovakih postrojenja. Zašto da naša zemlja ne uzima taj otpad iz okruženja i Evrope i to naplaćuje, po istom principu po kojem izvozimo u EU otpad za koji kod nas nema postrojenja? Tako ćemo zaposliti svoje kapacitete, zaposliti ljude. Sijalica je laka, veliki problem što je kabasta, nema razvijene primarne selekcije pa se najčešće bacaju u kontejner – izjavio je na skupu Nikola Egić, direktor kompanije Božić i sinovi.

Egić je napomenuo da treba preispitati nadležnosti institucija, da zakonodavni okvir bude na najvišem republičkom nivou, a da se postavljanje reciklažnih dvorišta prepusti lokalnim samoupravama koje će biti finansijski podržane od nadležnih ministarstava.

Partnerstvom do rešavanja problema životne sredine

Generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović istakla je važnost partnerstva za rešavanje problema u oblasti životne sredine.

– Projekat “Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica” je pravi primer kako samo zajedničkim snagama možemo da sagledamo sve probleme i da dođemo do rešenja. Ovo su pitanja koja povezuju ministarstva, lokalne samouprave, privredu, NVO, medije, građane. A upravo su građani ti koji su nas podstakli da započnemo ovaj projekat. Svakodnevno se neko javlja našem Udruženju pitanjem šta da radi sa baterijama ili sijalicama. Nismo mogli na pravi način da im pomognemo, jer sistem za baterije ne postoji, postoje samo pojedinačne radnje koje samoinicijativno sakupljaju baterije, i nekoliko mesta gde građani mogu odložiti sijalice. Reciklažni centar ne može da dođe do svakog građanina za jednu sijalicu ili bateriju jer nije održivo – izjavila je Obradović na panelu Mikser festivala.

Ona je napomenula da je Udruženje reciklera Srbije prvo sa Udruženjem MENSA počelo da radi na pitanjima reciklaže baterija i sijalica, i da su vrlo brzo pronašli partnere u GIZ-u i NALED-u, kao i u reciklažnim kompanijama.

– Verujem da ćemo dalje u nastavku projekta u saradnji sa lokalnim samoupravama, javnim institucijama i Ministarstvom zaštite životne sredine pronaći adekvatno sistemsko rešenje za zbrinjavanje baterija i sijalica i da će vrlo brzo građani imati na raspolaganju lokacije za odlaganje ovog otpada.

Izvršni direktor Poslovnog udruženja komunalnih preduzeća KOMDEL Lazar Krnjeta je naveo da javna komunalna preduzeća rade samo onoliko koliko piše u lokalnim planovima i koliko ih opštine osnivači podstaknu.

-Javno komunalna preduzeća nemaju kapaciteta jer nije ulagano u njih. Nije problem samo nepostojanje sanitarnih  deponija, već i nedostatak posuda za mešani komunalni otpad, kamiona. Nekad im je problem da na ulicu isteraju 5 zdravih kamiona, tako da i ne razmišljaju o problemu EE otpada. EE otpad odnose kada odnose kabasti otpad što je organizovano u nekim gradovima jer građani ostave uz nameštaj i kurpnije uređaje, neka preduzeća akcijom organizuju sakupljanje, a neka preduzeća učestvuju u sakupljanju ako imaju reciklažna dvorišta. Sve su to male količine u odnosu na to koliko se stvara otpada. Treba sistemski organzovati sakupljanje. Podržavamo sve oblike javno-privatnih partnerstva na kraći ili duži rok – izjavio je Krnjeta.