Kontaminirane lokacije u Srbiji sa kojih će opasan industrijski otpad biti uklonjen su hemijska industrija „Viskoza“ u Loznici i „Zorka obojena metalurgija“ u Šapcu. Na istom spisku su i hemijska industrija „Župa AD“ u Kruševcu i fabrika obojenih metala FOM u Prokuplju. U njima je zagađenje najalarmantnije, pokazali su rezultati dvogodišnjeg ispitivanja u kojem su učestvovale i državne institucije za zaštitu životne sredine iz Italije, saznaju „Novosti“.

Otkriveno je zagađenje u okviru ukupno 32 industrijska postrojenja, od kojih je izdvojeno 14 prioriteta. To su uglavnom firme koje se nalaze u državnom vlasništvu i u stečaju, pokazali su rezultati projekta UN Environment GEF.

– Ispitivanje potencijalno kontaminiranih industrijskih lokacija nedavno je završeno i već su dati predlozi za sanaciju – potvrđuje, za „Novosti“, Tamara Perunović Ćulić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine. – Jedna lokacija će biti uskoro sanirana, dok je kod drugih potrebno prvo ukloniti izvor zagađenja, uraditi dodatno istraživanje, pa zatim i sanaciju.

Do ovih rezultata došlo se kroz saradnju između Agencije za zaštitu životne sredine iz Srbije i Instituta za životnu sredinu i istraživanje u Italiji.

– Italija je pružilo značajnu ekspertizu u ovoj oblasti – kaže Tamara Perunović Ćulić. – Učestvovali su u finansiranju projekta, nabavljanju laboratorijske opreme za ispitivanje zemljišta i zaštitne oprema za uzorkovanje kontaminiranih lokacija. Održano je više obuka i izrađena su dva plana za detaljno istraživanje u Loznici i Šapcu.

Direktor italijanskog instituta za životnu sredinu i istraživanje koji je učestvovao u projektu Luka Demikeli, kaže, za „Novosti“, da je u interesu Srbije da upravljanje i tretman opasnog otpada što pre približi nivou evropskih zemalja:

– Postoje vrlo strogi kriterijumi koji se odnose kako na državni, i na privatni sektor. Značajno je da se Srbija pridruži EU, kako bi mogla koristiti mehanizme za brže i efikasnije rešavanje ekoloških problema. To uključuje blisku saradnju u regionu, jer ukoliko nastane neki problem Crnoj Gori ili Hrvatskoj, to takođe može da utiče na Srbiju, i obrnuto.

Kako bi se do kraja rešila situacija sa ispitanim opasnim industrijskim otpadom, neophodna su veća ulaganja.

– Potrebna su materijalna sredstva, ali ništa od toga neće pomoći ako se ne vodi računa o „sopstvenom dvorištu“ – kaže Demikeli. – Zaštitu životne sredine potrebno je uvesti u sistem obrazovanja.

On dodaje da Italija i dalje investira i radi na zajedničkim projektima. Navodi i da su zagađenje, otpad i plastika gorući problemi i svuda u svetu. Mnoge zemlje, poput Švajcarske, takođe vode bitku sa zagađivačima životne sredine. Zbog toga je jedino rešenje saradnja među državama.

SPORAZUM

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i italijanski ministar Serđo Kosta u utorak su potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti klimatskih promena, ranjivosti, proceni rizika, prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena. Ovim su najavili novu fazu u odnosima dveju zemalja.

Izvor: Novosti