Četiri stuba promena (deo 2): Participativno upravljanje otpadom i transparentnost lanca snabdevanja
Uvod
U prethodnom blogu razmatrali smo prva dva stuba transformacije plastičnog sistema — smanjenje primarne plastične proizvodnje putem ekonomskih instrumenata i redizajn hemije i proizvoda za bezbedniju i cirkularnu ekonomiju. Ovaj blog zatvara seriju zasnovanu na izveštaju „Breaking the Plastic Wave 2025“ i fokusira se na treći i četvrti stub: razvoj sistema za participativno upravljanje otpadom i unapređenje transparentnosti lanca snabdevanja plastike.
Ova dva stuba su posebno relevantna za aktere u reciklažnom sektoru, jer direktno adresuju pitanja ko prikuplja otpad, pod kojim uslovima, po kojim pravilima i sa kakvim pristupom podacima neophodnim za donošenje kvalitetnih poslovnih i regulatornih odluka.
Stub 3: Participativni sistemi upravljanja otpadom
Konvencionalni pristup i njegove slabosti
Uobičajeni pristupi proširivanju kapaciteta za upravljanje otpadom često daju prioritet brzoj privatizaciji i skupim tehnologijama. Takav pristup može marginalizovati neformalni sektor i povećati troškove prikupljanja otpada, čime se ugrožava egzistencija miliona sakupljača otpada širom sveta.
Sakupljači otpada i drugi radnici u neformalnom sektoru pružaju ključnu uslugu: prikupljaju plastični otpad, razdvajaju reciklabilne od nereciklabilnih materijala i omogućavaju njihovo ponovno uključivanje u ekonomske tokove.
Izveštaj zastupa drugačiji model: ravnotežu između formalnog i neformalnog sistema, uz osnaživanje neformalnih radnika da se organizuju kroz zadruge i druge oblike saradnje. Iako njihov relativni udeo opada u scenariju Transformacije sistema, ukupna količina prikupljene plastike raste, što otvara prostor za nova radna mesta.
Pravedna tranzicija kao okvir
Izveštaj uvodi koncept pravedne tranzicije kao ključni okvir za transformaciju plastičnog sistema. Međunarodna organizacija rada definiše ga kao proces koji mora biti vođen tako da doprinosi dostojanstvenom radu, socijalnoj inkluziji i smanjenju siromaštva.
U kontekstu plastičnog zagađenja, pravedna tranzicija podrazumeva:
- Prilike za plaćen rad u bezbednim uslovima
- Razmatranje zdravstvenih, ekonomskih i ekoloških uticaja na pogođene zajednice
- Doprinos smanjenju siromaštva
Izveštaj posebno ističe da su ljudska prava neraskidivo povezana sa problemom plastičnog zagađenja.
Uključivanje neformalnog sektora u odlučivanje
Rast formalnog upravljanja otpadom mogao bi znatno smanjiti mogućnosti neformalnog sektora da profitira od porasta prikupljanja i reciklaže i da ima uticaj u procesima donošenja odluka. Nasuprot tome, participativni pristup zahteva planiranje, angažman i saradnju sa sakupljačima otpada.
Vlade bi trebalo da uspostave procese odlučivanja koji uključuju neformalni sektor. Konkretni instrumenti uključuju:
- Podršku osnivanju zadružnih organizacija – ranim finansiranjem može se unaprediti sposobnost neformalnog sektora da pregovara ugovore sa opštinama i da aktivno učestvuje u donošenju odluka
- Saradnju sa postojećim mrežama – primer organizacije Kagad Kach Patra Kashtakari Panchayat iz Indije pokazuje kako sakupljači otpada mogu direktno pregovarati sa vlastima o socijalnoj zaštiti i svojoj ulozi u sistemu za upravljanje otpadom
Uloga znanja neformalnog sektora
Sakupljači otpada poseduju značajno praktično znanje o tokovima otpada, tržištima i materijalima. Oni imaju uvid u potražnju za različitim vrstama plastike i u tokove materijala kroz sistem.
Uprkos tome, ovo znanje se retko koristi u formalnom planiranju, što dovodi do značajnih informativnih praznina. Uključivanje neformalnog sektora može pomoći donosiocima odluka da bolje razumeju realne tokove materijala i unaprede planiranje sistema.
Poboljšanje naknada za usluge neformalnog sektora
Obezbeđivanje adekvatnih naknada za doprinos neformalnog sektora ključno je za rešavanje pitanja neplaćenog rada i smanjenje siromaštva. Izveštaj predlaže:
- Kolektivno pregovarane ugovore koji jasno definišu način vrednovanja rada i obezbeđuju bolje uslove rada
- Garantovane cene za prikupljene materijale, koje doprinose stabilnosti tržišta i mogu se uklopiti u EPR šeme
- Uključivanje u sisteme ponovne upotrebe, gde neformalni radnici mogu doprineti prilagođavanju sistema lokalnim uslovima
Primer koji ilustruje ovu logiku dolazi iz Indije: sakupljači otpada već prikupljaju pivske boce i dopremaju ih do skladišta gde se one peru i sortiraju. Netaknute boce se vraćaju u sistem ponovne upotrebe, dok se preostali deo upućuje na reciklažu. Ovakav model integracije neformalnog sektora u sisteme ponovne upotrebe može se proširiti i na druge kategorije ambalaže.
Pristup finansiranju
Neformalni sektor suočava se sa brojnim preprekama za pristup finansiranju:
- Nedostatak formalnog priznanja
- Ograničeni podaci o količinama i tokovima materijala
- Percepcija visokog rizika od strane investitora
- Konkurencija formalnog sektora
Predloženo rešenje je uspostavljanje fondova na nivou zemlje koji bi pružali finansijsku podršku, obuku i jačanje kapaciteta neformalnog sektora.
Stub 4: Transparentnost lanca snabdevanja plastike
Nedostatak transparentnosti kao ključna prepreka
Industrija plastike i plastičnih proizvoda i dalje je u velikoj meri netransparentna. Često nedostaju podaci o proizvodnji, hemijskom sastavu i uticajima plastike.
Izveštaj naglašava da bez transparentnosti nije moguće efikasno upravljati sistemom.
Izveštavanje o plastici
Izveštavanje i obelodanjivanje podataka o proizvodnji i upotrebi plastike, posebno o različitim polimerima i formatima proizvoda, mestima proizvodnje i jasno definisanim ciljevima održivosti, omogućava:
- Kompanijama da redizajniraju proizvode i smanje plastični otisak
- Vladama i industriji da uspostave polazne vrednosti za praćenje efekata politika
U 2022. godini, organizacije The Pew Charitable Trusts, Minderoo Foundation i Ellen MacArthur Foundation, uz podršku World Wildlife Fund-a, pokrenule su sa CDP inicijativu za izveštavanje o plastici.
Cilj ove inicijative bio je da se pitanja o plastici uključe u CDP-ov dobrovoljni globalni sistem ekološkog izveštavanja, koji je već etabliran za klimatske podatke. Time bi se postojeći mehanizam proširio i na plastiku.
Izveštaj naglašava da ovakav pristup mora prerasti u obavezno izveštavanje, kroz globalni UN ugovor o plastici ili kroz nacionalne i regionalne regulative.
Hemijsko izveštavanje: praznina koja ugrožava javno zdravlje
Trenutno ne postoji međunarodni instrument koji obavezuje proizvođače plastike i plastičnih proizvoda da otkriju koje hemikalije i aditive koriste, niti šta znaju o njihovim potencijalnim rizicima.
Ova netransparentnost ograničava čak i sposobnost samih proizvođača da razumeju hemijski sastav svojih proizvoda, prisustvo nenamerno dodatih supstanci i potencijalne rizike za potrošače.
Izveštaj poziva na razvoj globalnog okvira za izveštavanje i obelodanjivanje hemikalija koji bi:
- Definisao smernice za način izveštavanja kako bi prikupljene informacije bile delotvorne za upravljanje
- Stvorio bazu podataka ključnu za procenu bezbednosti, unapređenje regulacije i razvoj lista bezbednijih hemikalija
- Podržao razvoj i primenu bezbednijih alternativnih hemikalija i materijala
Određena količina podataka već postoji i može poslužiti kao osnova, uključujući:
- EU registar hemikalija (Registered Substances Factsheets)
- OECD bazu podataka o postojećim hemikalijama
- ICCA bazu podataka aditiva za plastiku
Međutim, ove baze je potrebno proširiti kako bi uključile detaljnije podatke o količinama i interakcijama aditiva.
Dugoročno, transparentnost bi se mogla dodatno ojačati uvođenjem principa „nema podataka – nema tržišta“, sličnog pristupu u okviru EU REACH regulative. Ovakav pristup podrazumeva da proizvođači i uvoznici moraju registrovati supstance koje stavljaju na tržište i preuzeti odgovornost za upravljanje njihovim rizicima.
Zdravstveni uticaji: znamo dovoljno da delujemo, ali moramo saznati više
Uprkos postojećim ograničenjima u modelovanju i prazninama u znanju, naučna literatura već jasno ukazuje na štetne uticaje plastike i hemikalija koje ona sadrži.
Izveštaj naglašava potrebu za sveobuhvatnijim pristupom proceni zdravstvenih posledica, uz posebno isticanje oblasti u kojima su dodatna istraživanja neophodna:
- Razlike u izloženosti i zdravstvenim rizicima između različitih zajednica
- Uticaji i izloženost tokom korišćenja plastičnih proizvoda
- Profesionalni rizici u proizvodnji, preradi i upravljanju otpadom
Trenutni modeli ne obuhvataju u potpunosti ove faktore, zbog čega su procene zdravstvenih troškova konzervativne, a stvarni uticaji verovatno značajno veći.
Zaključak
Ovim blogom zaokružujemo pregled izveštaja „Breaking the Plastic Wave 2025“, jedne od najobuhvatnijih kvantitativnih analiza globalnog plastičnog sistema do danas.
Kroz šest blogova ove serije razložili smo:
- Razmere krize: 570 Mt plastičnog zagađenja od 2020. do 2025. godine i projekciju rasta na 280 Mt godišnje do 2040. bez dodatnih mera
- Scenarijo „Poslovanje kao i obično“: rast primarne proizvodnje, stagnaciju reciklaže i sve veći jaz između otpada i kapaciteta upravljanja
- Zdravstvene i mikroplastične uticaje: 5,6 miliona izgubljenih godina zdravog života godišnje i 17 Mt mikroplastike iz modelovanih izvora
- Potencijal transformacije: smanjenje plastičnog zagađenja za 83% do 2040. i 97% u sektoru ambalaže
- Četiri strateška stuba promene: smanjenje primarne proizvodnje, redizajn hemije i proizvoda, participativno upravljanje otpadom i transparentnost lanca snabdevanja
Zajednička poruka svih analiziranih stubova je jasna: reciklaža sama po sebi nije dovoljna. Potreban je sistemski pristup koji obuhvata proizvodnju, dizajn, upravljanje otpadom i transparentnost podataka.
Za reciklažni sektor u Srbiji, ovi nalazi predstavljaju i upozorenje i mapu puta – prostor za razvoj postoji, ali u okviru sistema koji razume punu složenost izazova.
